Опис непокретног културног добра
Знаменито место налази се у долини безименог потока, десне притоке реке Врле, на западном изласку из Сурдулица. Поток настаје спајањем два крака на 525 m н.в, захвата површину од 0,32 km² и има одлике уске „V” долине без развијеног дна. Реч је о сезонском току, дужине главног крака 790 m (бочни по 260 m), са просечним нагибом од 11°. Зону пресецају три пута (локални и два регионална), присутни су и стамбени објекти, а поток је делимично спроведен бетонским цевима услед ширења насеља. Простор је делимично очуван, али је оптерећен коровом, отпадом и изливима канализације; уз пут је постављено спомен-обележје у виду инфо-табле.
Током бугарске окупације 1915–1918, након напада на Србију у Првом светском рату, у Сурдулица и околини спровођен је систематски терор над српским становништвом. Забрањена је употреба српског језика и рад Српске православне цркве, а хапшени и убијани су свештеници, учитељи, чиновници и виђенији грађани, као и сви који су одбијали бугаризацију. Многи су довођени у Сурдулицу на путу ка интернацији у Бугарску и потом убијани на околним стратиштима, међу којима је Дубока долина једно од најпознатијих. Убијања су вршена уз мучења, а жртве су сахрањиване у плитким јамама или су остајале непогребене. О злочинима су сведочили домаћи и страни савременици, укључујући Арчибалд Рајс.
Процењује се да је у Сурдулици и њеној околини страдало између 2.000 и 3.000 људи. Део посмртних остатака после рата пренет је у Спомен-костурницу у Сурдулици. Дубока долина је тако остала упамћена као једно од највећих стратишта цивилног становништва у Србији током Првог светског рата, са изузетним историјским и меморијалним значајем.
