Ремезијана (REMESIANA), Бела Паланка

Археолошко налазиште Ремезијана налази се на ужем градском подручју Беле Паланке. Римско и рановизантијске утврђење неправилне правоугаоне основе, са полигоналним кулама, подигнуто је на траси античког пута Naissus-Serdica. Епиграфски споменици указују на рано формирање насеља које је градски статус добило вероватно за време Трајана као и на његов значај почетком III века. Унутар утврђења откривени су остаци цивилне базилике са полукружном апсидом на западном делу, репрезентативни објекти у њеној непосредној близини и на више места остаци античких грађевина. Ван бедема смештени су тробродна базилика са крстионицом, вила и некрополе дуж прилазних путева са северне, источне и јужне стране града. Од IV века Ремезијана постаје седиште епископије, када у њој живи и ради епископ Никета. Урбанистичка схема касноантичког града није промењена ни у VI веку, током Јустинијанове грађевинске активности. Сондажна ископавања започела су 1956. године и, везана за грађевинске радове у граду, са прекидима трају до данас. На откривеним објектима извршени cy конзерваторски радови.

П. Петровић, Ниш y античко доба, Ниш 1976, 94-103; C. Гушић, Урбанизам Ремезијане од I до VI века, Саопштења XIX (Београд 1987) 21-35; S. Gušić, Remesiana in the Late Roman Period, 'Ihe Age of Tetrarchs, Belgrade 1995, 126-138. Гордана Каровић